Змајеви, Даблин

(Kites, Dublin)

Суматраиста

Била је то чудна ноћ. Изненада он ми се учини познат и ми смо дуго говорили о будућности Србије, народној ношњи и о коринтским ступовима. Али он је једнако почињао о небу.
————————————————————–

…Опет је причао о неким руменим пругама на небу и доказивао ми да су му оне показивале пут, и да је плакао од радости гледајући их, а никад дотле заплакао није.

————————————————————–

Једно вече, изненада, састао се са њом и дуго су и страсно плесали, говорио јој је веселе и смешне ствари.
Све што су чинили тврдио је да негде, далеко, на једном острву оставља трага. А кад би јој рекао, да сад од њеног страсног осмеха добија једна црвена биљка на острву Сејлону снаге да се отвори, она би се загледала у даљину.
Она није веровала да сва наша дела утичу тако далеко и да је наша моћ тако бескрајна. А он је веровао још само то.

————————————————————–

Он је рекао: да нисмо господари својих мисли ни својих дела, да је он обавезан једној старој жени, која је сахрањена негде на једном острву и да никог више не воли на свету. Његов смех је био зао и промукао а очи су му се сијале као жеравице.

Рекао је конзулу Америке, да је све што Америка чини узалуд, да будућност једног народа не зависи од грдних турбина, ни од рада, него од неке плаве боје обала неког далеког острва. Напао је бесно трустове и рекао нешто смешно против човечанства, рекао је да његов осмех, овако преко мора, у стању је више помоћи сиротињи њујоршкој, него пет милијуна и све болнице које та дама, која уосталом има дебеле чланке, а то се њему не свиђа, подиже са својим покрађеним новцем.

————————————————————–

Окренуо се и почео викати уздижући руке: “Господо, смешите се можда ће то неко на Суматри осетити“. После је говорио о коринским ступовима и осетио да умире. Пао је и сви се искупише око њега. Да, он је једнако бунцао о јаблановима, о руменим биљкама које место њега живе. Стари један свештеник у црном капуту пришао му је и питао га је је ли католик, а он му рече “ја сам суматраиста“.

Из Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског

фото: Даблин, 4. април 2007.