Skip navigation

Monthly Archives: јул 2007

xdsc_0116a.jpg

Читава обала округа Мејо, прекривена је зеленим покривачем. Широке и простране висоравни обрасле су нечим што изгледа као трава, a овде то зову „turf“. Кад ходам по том зеленом тепиху стопала се утискују дубоко у тло. Танак слој земље преко стеновите подлоге влажан је. На таквој утрини расте једино некакво бусење и маховина… Бројна стада оваца пасу на утринима. Земља се „вади“, исушује, пресује и користи уместо угља. За огрев у каминима.

Док се у околини Вестпорта (Westport) и Њупорта (Newport) утрина полако спушта ка западу и тоне, мешајући се са водом, на северу, код Кејди Филдса, обала се нагло стрмоглављује у океан, остављајући утисак одломљеног парчета земље. Са тих литица, понегде високих и по више стотина метара, пружа се изванредан поглед на Атлантик.

И, баш ту, где се зелени прекривач нагло прекида, на месту којем би свакоме изгледало као крај света, пронађени су трагови насеља старог 5000 година. Осим гомиле камења, које очигледно не припада многобројним слојевима стеновитог тла, нема ничега. Никакви трагови културе нису пронађени. Ни скулптуре, ни знака уклесаног на камену. Поставка у музеју оставља утисак маштовитости аутора поставке, и ништа више. Моја нада да ћу овде да затекнем трагове цивилизације сличне оној у Лепенском виру није испуњена. Помало сам и разочан изгледом нове зграде музеја која својом силуетом (у облику пирамиде?) нарушава смирену линију крајолика пре него што се нагло обруши у океан.

Ипак, посматрајући океан на ивици литице, чини ми се да сам могао да осетим у исто време неку наглост природе над стенама, које изгледају тако дивље и одломљене у тренутку, а опет и некакву заглушујућу, ванвременску моћ океана испод благог плаветнила неба.

xdsc_0116.jpg dsc_0108.jpg dsc_0113.jpg
xdsc_0080.jpg xdsc_0091.jpg xdsc_0083.jpg

xdsc_0110.jpg xdsc_0087.jpg xdsc_0095.jpg
dsc_0073.jpg dsc_0086.jpg xdsc_0090.jpg

dsc_0103.jpg

xdsc_0107.jpg

Сајт музејске поставке Кејди Филдс
Интернет сајт музеја округа Мејо

Све фотографије снимљене су апаратом Nikon D80/14-70mm и 70-300mm

Залив Црне Утрине (Blacksod Bay)

dsc_0045.jpg
dsc_0050.jpg
dsc_0060.jpg

Мапа покрајине Мејо (County Mayo map):

1322_countymayo.jpg

gehry.jpg

Филм „Скице Френка Герија“ у режији Сиднија Полака (Sketches of Frank Gehry by Sydney Pollack, 2006.) је бљутава прича о америчком сну. Почевши од детаља као што је онај о неком графологу из Канаде који је прорекао да ће Френк Гери постати славни архитекта, читавим током филма доминира личност архитекте. У самом средишту „приче“ је психотерапеут архитекте, који говори о емотивним проблемима свог дугогодишњег клијента (или пацијента). Такав је, ваљда, концепт тог филма. У свему бљутаво и незанимљиво осим једне појединости. А то је чин креације. Иако је то било затрпано другим, за архитектуру тотално неважним стварима, лепо је могло да се види како изгледа процес креирања простора.

Тако ваљда и човек, данас, као и овај филм, затрпан неважним стварима, заборавља колико се дух ослобађа у тим тренуцима креације.

Форшпан за филм:

А ево и инсерта из Симпсонових о томе како је Френк Гери прошао у Спрингфилду: