Skip navigation

Monthly Archives: фебруар 2007

p1210049.jpg

p1210041.jpg

p1210062.jpg

p1210075.jpg

p1210098.jpg

p1210102.jpg

p1210115.jpg

p1210119.jpg

p1060019.jpg

Ту, на свега 5-6 километара од Корка (Cork, или на ирском: Corgaigh), на самом југу Ирске, у непосредној околини места Бларни (Blarney), готово без икакве назнаке или обавештења и готово случајно, налазим на једно посебно место. Ништа не бих могао да истакнем: природа, шума, поток. Па ипак, осећај да је то место некако посебно невероватно је снажно… Какво место!

Крећем се даље, кроз шуму, једва видљивом стазом. Нема туриста, нигде никог. Наједном, сасвим неочекивано, предамном се указује необичан призор: некакве биљке у води. Никада нисам видео такве биљке. Изгледају као посрнули ратници. Читав призор поприма изглед предела после битке. Гране полегле по земљи и води личе на копља. Скарлетно небо, које се огледа у води прекривеној биљкама ратницима, учествује у тој представи.

Пролазим кроз шуму борова и на излазу видим некакву огромну громаду од камена. Иако ништа друго не указује на дело човека, камен је у такавом положају да је одмах јасно да је ту постављен од стране људи. Схватам брзо: па то је долмен! Мало даље, видим још неко камење, различите величине, али не веће од човека, поређано у круг.

Пролазим испод још једног, нешто више постављеног долмена, после чега шума постаје тако густа да се светлост дана готово потпуно изгубила између увијених грана. И земља и камење, и дрвеће, обрасло је дебелим и смарагдно зеленим слојем мекане маховине. Постајем свестан необичне тишине. Вакум.

Помало пољуљане орјентације, посматрам око себе и питам се којим путем да се упутим сада? Одлучујем се да пратим некакав слаб извор светлости. Прескачући изувијано корење, ходајући по маховини долазим до тог „извора светлости“. То је омањи пропланак, изнад кога је грање проређено, тако да сунчеви зраци обасјавају један црни, плочасти камен постављен усправно. Земља је ту покривена опалим лишћем, и зелена боја маховине, на том пропланку не већем од камена у његовом средишту, замењена је светло наранџастом. Из земље, испред тамног каменог монолита, израста некаква младица, белог стабла и црвеног грања, можда бреза? Моја машта је сад већ потпуно пробуђена, помислих: ово мора бити олтар.

И док корачам даље, нижу се предамном друга магична места и призори, заробљени овом чудесном природом и заборављени…
Ово место је древно.

Напуштам шуму, али решавам чврсто да се овде вратим.

p1060175.jpgp1060058.jpgp1060188.jpgp1060012.jpgp1060039.jpgp1060065.jpgp1060085.jpgp1060069_2.jpgp1060080.jpgp1060077.jpg

p1060031.jpgp1060033.jpgp1060043.jpgp1060067.jpg

p1060116.jpg Јужна Ирска. (XII-XIII в)

p1060069.jpg p1060091.jpgp1060166.jpgp1060140.jpg

p1060079.jpgp1060105.jpgp1060106.jpg

p1060110.jpg