Skip navigation

(Africa Vetus)

maps-tunis.jpg

Узани простор, застрт неким комадима камења, које нам показаше и рекоше: Ето то су остаци Картагине…

Палата председника Туниса је саграђена на једној висоравни, која се уздиже над археолошким налазиштем остатака „римске картагине“. Волео бих да мислим да је локација за савремену председничку палату одабрана због феноменаланог погледа на залив, али ми се чини да данашњи Тунижани сматрају себе за „народ најстарији“… Мисле да су потомци бербера. За које, опет, мисле да су били потомци Феничана… Заблуда до заблуде.

nad-ostacima-kartagine.jpg

Чудан неки народ били ти Феничани. Народ без части. Све би урадили за новац. Данас је то нормално. Онда јесте било чудно… Треба разорити, наравно.

_el-jem.jpg

Сунце и бескрајна поља маслина прате нас на путу за Ел-Џем (El-Jem).

Габеш (Gabes). Пробам недозреле урме на једној од плантажа. За динар неки дедица попе се на палму високу 30 метара и донесе урме. Најбоље су, закључујем, кад се једу заједно са зеленим лимуном. У оази Дуз (Douz) купам се, кришом, на извору.


Сахара! Какво место! Сунце се не види. Разливено је преко целог небеског свода, тако да време не изгледа сунчано, него некако сиво и облачно. Јели ово коначно мир? Један арапин показује ми пустињску лисицу, опет – за динар. Пењем се на камилу и одлазим назад.

Џиповима прелазимо језеро Шат ел Ђерид (Chott-el-Djerid). Језеро соли. Тозер (Tozeur) је са друге стране језера. Уништен туризмом. Места северно од Гафсе (Gafsa) настањена су шиитима. Лако се распознају по одећи. Док пролазим једним селом, близу границе са Алжиром, иако је ноћ, распознајем митраљеско гнездо на равном крову куће.

_kairouan-mosquee-cimetiere.jpg

Керуан (Kairouan) један од седам муслиманских светих градова. Не осећам ништа. Све је прљаво и смрдљиво.

 

 

_chebika.jpg

С муком, пешке се пробијамо кроз напуштено насеље до планинске оаза Чебика (Chebika). Узбрдо. Видм једам стари бицикл наслоњен на зидове насеља и радосно узвикујем: Није напуштено!

_atlas.jpg

Тунижаско парче планиског масива Атлас! Крај света, крај Африке Проконзуларис.

 

 

 

One Comment

  1. Ова реченица ми се свидела, јер je врло искрена:

    „Не осећам ништа. Све је прљаво и смрдљиво.“

    Супротно би било (нпр.):

    „Егзалтиран сам! Све је уредно и напарфемисано!“

    Али, људи који воле слободу и уживају у лепоти би вероватно рекли:

    „Не осећам ништа. Све је уредно и напарфемисано.“

    Такви (не)срећници осећају нешто једино на местима где наслућују Тајну Постојања.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: