Skip navigation

U četvrtak, 9. novembra, 2006. bio sam u pozorištu Gaety, na predavanju koje je održao Winy Maas iz MVRDV-a.
Nešto nikada nisam bio preterano oduševljen njima, niti mislio da je gomila grafikona, dijagrama i konceptualnih skica zaista podrekpljena nekakvom dubljom misli. Taman sam se spremio da ga mrko saslušam, pa da kritikujem…
Pišem, međutim, sad ovde, jer sam posle predavanja promenio mišljenje.
Iako je veći deopredavanja zapravo bila promocija nove knjige u izdanju MVRDV (KM3), ono što se meni učinilo značajnim jeste to što je Winny Maas istakao 3 pitanja:

  1. Šta zapravo savremeni arhitekta radi kada prihvata ulogu „pružaoca usluge“?
  2. Koji su danas pravci istraživanja i šta to istraživanje treba da obuhvati?
  3. Pitanje povezanosti na relaciji program : metod.

Iako je počeo smušeno da tumači koja je uloga arhitekte danas, jasno se videlo koji je njegov stav – da je arhitekta danas u stvari „ekspert za prostor i prostorne odnose“. Razumeo sam to uzimajući u obzir i moje skromno iskustvo u radu sa ljudima van naše struke o metodu i modusu realizacije većih projekata. I zaista: nekako je kretanje uloga arhitekte – od inženjera pa do umetnika – dovelo do toga da se mnogi danas pitaju: Pa dobro, šta vi to u stvari radite? Zašta ste vi arhitekti „eksperti“? Slabiji deo predavanja odnosio se na pravce istraživanja resursa za „povećanje gustine“, odnosno increasing density, kako se on izrazio. Podizanje programa sa prizemlja na etaže, „izvrtanja“ gradskih blokova, spuštanje programa pod zemlju itd… Sve ilustrovano novijim projektima MVRDV. Nisam baš bio impresioniran likovnim kvalitetom projekata. Najbolji deo, međutim, je bio onaj kada je saopštavao KAKO se program, iako suprotstavljen prostoru i resursima, pretače u koncept, misao, ili ideju. Osetila se tu neka sloboda mišljenja. Nekakva upornost da se izađe na kraj sa protivurečnostima kao što je odnos mogućnosti:ograničenja, ali na metodičan i promišljen način sa pažljivim proučavanjem velikog broja aspekata. Jedan od primera za to je projekat Masterplan and housing, Long Tan Park, Liuzhou, China (2004).

winnymass_02.jpg
Iako vizuelno potpuno neprlivačan, ovaj projekat je važan zbog načina na koji je promišljen. Kinezi su, neznano zašto, u ovoj dolini „srušili“, odnosno okrnjili nekoliko planina. Zadatak je bio da se isprojektuje naselje za veliki broj ljudi. Prva ideja, kako je rečeno na predavanju, bila je da se izgradi grad, u dolini, u prostoru između okrnjenih planina. Ali je izgled porušenih planina bio još lošiji. Kako onda? Šta dalje?
Zašto ne bi naselje bilo napravljeno tako da dopunjava planine?

winnymass_01.jpg
Ili, npr. projekat nazvan City Sofa, Busan, South Korea (2005.), gde je veoma ubedljivo pokazano kako se naročitim sagledavanjem programa i zadatih ograničenja došlo do konačnog prostornog koncepta.

Opšte informacije o ovom predavanju mogu da se vide ovde

One Comment

  1. čitajući ovaj post konačno sam stekla neki bar skromni uvid u tendencije u savremenoj arhitekturi, pošto sa drugim umetnostima,moram priznati, bolje stojim. čini mi se da bi Vam mogla biti zanimljiva izložba o arhitekturi u književnosti u Minhenu o kojoj postoji tekst na mom blogu.
    s poštovanjem,
    Lusija

    http://www.lusija.wordpress.com


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: