Skip navigation

 pompeii-italy-77-ne.gif

 

 

Катарина:         Откада и откуд ваше интересовање за мотивe меандра и лавиринта?

 

Александар К.:Данас је сваком дететету познат мотив лавиринта. Макар и из часописа за забаву. Сећам се да сам не мали број пута пре више година остао заиста одушевљен пред призорима који су на неки начин представљали лавиринт или су личили, подсећали на лавиринт. Као што су то, на пример, изузетни кадрови из филма Лавиринт, редитеља Џима Хенсона. Претпостављам да је некаква структуралност и наслућивање унутрашњег устројства структуре, архитектоничност – нешто што ме је у први мах привукло, да тако кажем, на неки професионалан начин овој теми. Затим, наравно, изворни лавиринт: не сме се заборавити да је лавиринт заправо прва велика митска грађевина (мит о Дедалу) подигнута према људској (а не божанској) замисли. Фасцинантно је, рецимо, то вођење пута кроз лавиринт… Та подела простора на најдрастичнији могући начин. Лавиринт је једна џиновска комуникација. Омеђена зидовима, постављена тако да формира најдужу могућу путању између две тачке. У извесном смислу лавиринт се може посматрати и као екстремна манифестација архитектонског мишљења уопште. Оно што је, међутим, мени најчудније, најзанимљивије, па на неки начин и најпровокативније у овој теми је, чини ми, се једна појединост која се често превиђује, занемарује, пренебрегава или оставља иза првог плана појавности мотива лавиринта. Мислим да би она могла да се сажме кроз једно питање: како то да је једна таква форма стриктне путање између две тачке, каква је лавиринт, могла бити кроз векове схваћена као непрегледна грађевина, замршене структуре, у којој се човек лако може изгубити?! Напротив, једнозначни лавиринт (monocrusial labyrinth) је грађевина у којој човек никако не може да се изгуби, јер га идентичан пут којим је ушао у објекат води назад, ка излазу. Та зачудност је главни почетни разлог мог занимања за тему. Од тог времена прошло је више од пет година…

 

Катарина:      Како тумачите појаву и појављивања овог мотива (меандра) на сваком кораку, у готово свим областима људског стваралаштва и током тако дугог периода?

 

Александар К.:Заиста, и у стваралаштву али и у природи лако је уочити меандрирајућу форму. Не заборавимо да и сама реч меандар потиче од реке Меандрис, која и данас протиче некодашњом Фригијом… Где год се, у ствари, покаже потреба да се за исту запремину оствари што већа површина – појављује се неки облик меандрирајуће форме. Мождане вијуге, на пример, и други органи у људском организму. Или, рецимо, ако хоћете да се попнете уз неки стрми терен што блажом рампом – обавезно добијате меандар као фигуру. Може се претпоставити да је та фигура могла бити уочена давно и на разним местима. Чини се да би, с обзиром на то да је мотив детаљно студиран од најранијег доба (млађе камено доба) на врло систематичан начин и да се врло упорно појављује у различитим културама творећи понегде и целовите митске представе, значај фигуре као симболичке форме могао бити значајнији, већи. Неки аутори спомињу да су меандар и лавиринт (као форма изведена из меандра) везани за култове рођења, смрти, и, уопште са инацијацијским обредима. Неки други, опет, тврде да је лавиринт повезан са преласком из бронзаног у гвоздено доба и раним светковинама у славу новог оружја – двоглаве гвоздене секире – „лабирис“. У сваком случају, од Перуа до Украјне, од Северно-америчких индијанских племена па све до Индије, од Норвешке до Африке, и већ 20.000 година на један или други начин, овај мотив се развија, а његова значења надограђују и јако је тешко рећи шта је био иницијални семантички потенцијал овог мотива.

 

Катарина:      Какве су сличности (и/или разлике) између симболичких вредности истог мотива али у различитим врменима, просторима, односно религијама и цивилизацијама?

 

Александар К.: Морао бих да истакнем да различитости симболичких значења леже углавном у спољашњем слоју или начинима приказа, односо представама мотива. И супротно, верујем да сличности потичу из унутршњих слојева. Ако бисмо, на пример, за тренутак били у стању да апстрахујемо културолшке разлике, да одбацимо очигледно додата значења из, рецимо, средњег века, могли бисмо да се запитамо шта нам преостаје. Структура, покрет, некаква врста унутрашње покренутости форме по одређеном, геометријски снажно дефинисаном правилу. Чини ми се да управо меандар представља одличну илустрацију могућности за јединичне типолошке одреднице (архетип) које се налазе испод првог значењског слоја (симбол). То је уједно и најзначајнија повезујућа нит, која нас подсећа да су неке вредности вечне. Вечна питања, независна од времена, културе, епохе. Појављују се изнова побуђујући људски дух на нове стваралачке подвиге.

 

Катарина:         Како видите могућности употребе форме меандра и лавиринта у савременој архитектури?

 

Александар К.:Треба напоменути да је овај вид третирања, па и сама тема, данас занимљива на неколико начина. Посматрање и анализовање      доминације геометријског у овом мотиву неоспорно може допринети истраживањима из области теорије форме. Значај даљих     истраживања овог мотива видим у оквиру ширег концепта типологије из области теорије форме. Овај мотив је, заправо, одлична  илустрација за типолошка истраживања. Има пуно варијетета. Не спутава. Не зауставља истраживање на једну културолошку раван. С друге стране, његова универзалност нам оставља довољно сементичког простора. Пружа нам слободу да се ствари промишљају на општији начин. Наравно, од изузетног значаја може бити и сама изражена ликовност мотива. Експресивност геометријске структуре је и раније била заступљена (у ликовним уметностима: сликарству, вајарству…). Кад се имају у виду савремене тенденције мултидисциплинарног приступа, широко постављени разни аспекти (историјски, митолошки, социолошки, религиозни, културолошки, антрополошки…) овог мотива просто препоручују сами себе за даље истраживање…

 

2 Comments

  1. 🙂

  2. 😉


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: