Куда без визе?

Serbian passport holders can travel without a visa to following countries :

• † indicates countries that have an agreement with Serbia on visa free travel; rest of the countries generally do not require visas or have adopted a unilateral waiver

Africa

Countries	allowed stay
Botswana†	90 days
Burkina Faso	90 days (on arrival)
Burundi	on arrival
Cape Verde	on arrival
Comoros	on arrival
Djibouti	10 days (on arrival)
Egypt†	30 days (issued on arrival)
Kenya	90 days (issued on arrival)
Madagascar	90 days (on arrival)
Mozambique	30 days (on airport arrival)
Niger†	90 days
São Tomé and Príncipe	30 days (issued on arrival)
Seychelles†	90 days
Tanzania	on arrival
Togo	7 days
Tunisia†	90 days
Uganda	12 months max. (on arrival)
Zambia†	90 days

Asia

Countries	allowed stay
Armenia	through validity of passport if holding letter of invitation
Azerbaijan	7 days
Cambodia	30 days (on arrival)
Iran	17 days (on arrival)
Jordan	15 days (issued on arrival)
South Korea	30 days
Laos	15 days (on airport arrival)
Lebanon	90 days (tourist visa issued on arrival)
Macau	30 days (on arrival)
Maldives	30 days (on arrival)
Nepal	150 days max. (on arrival)
Singapore	30 days (on arrival)
Sri Lanka	30 days
Timor-Leste	30 days (on arrival)
Turkey†	30 days (issued on arrival)

Europe

Countries	allowed stay
Andorra	no restriction
Albania	180 days
Belarus†	30 days
Bosnia and Herzegovina	90 days*
* Serbian ID card can be used as a travel document instead of passport.
Croatia	90 days
Macedonia†	60 days
Montenegro	no restriction*
* Serbian ID card can be used as a travel document instead of passport.
Russia†	30 days with voucher and return ticket*
* Serbian citizens do not need the Russian visa if they possess a valid hotel voucher for desired period of stay accompanied with the return ticket
Ukraine†	30 days with voucher*
* Serbian citizens do not need the Ukrainian visa if they possess a valid hotel voucher

Latin America

Countries	allowed stay
Argentina†	90 days
Chile†	90 days
Costa Rica	90 days
Cuba	90 days
Dominica	21 days
Haiti	90 days
Jamaica	on arrival
Saint Vincent and the Grenadines	30 days
Peru	90 days
Trinidad and Tobago	exempted for 30 days

Oceania

Countries	allowed stay
Fiji	4 months
Federated States of Micronesia	30 days
Niue	30 days
Palau	return ticket required
Samoa	30 days
Solomon Islands	no restriction
Tonga	30 days
Tuvalu	30 days (on arrival)

Source: Wikipedia>>>> here

Запа (Zappa)

Септембра 1985. год., Запа је сведочио пред комитетом Америчког Сената за трговину, технологију и транспорт, нападајући Центар за Родитељски Музички Интерес (PMRC), организацију за цензорисање музике, основану од стране супруге тадашњег сенатора Ал Гора. Та организација састојала се од многих жена политичара, укључујучи ту и 5 жена чланова самог комитета. У претходно припремљеном говору Запа је рекао:

“Предлог PMRC-а је злонамерна бесмислица која не успева да оствари било какав прави бољитак за децу, задирући у грађанске слободе људи који нису деца и обећава да ће судови имати пуне руке посла бавећи се интерпретацијама и применама проблема који произилазе из овог предлога. Колико ја схватам, по закону, у случајевима везаним за Први амандман пресуђује се у корист мање рестриктивне алтернативе. У овом смислу, захтеви PMRC-а су исто што и лечење перути одсецањем главе (…) Успостављањем система процене, добровољног или другачијег, отварају се врата за бескрајну параду програма за контролу моралног квалитета заснованог на стварима које се одређеним Хришћанима не свиђају. Шта ако следећа група супруга из Вашингтона одлучи да се велико шуто “Ј” стави на сав материјал који пишу или изводе Јевреји, како би спасли беспомоћну децу од изложености прикривене доктрине Зионизма?“[*]

Погледајте овде дебату коју је Френк Запа водио са цензорима о цензорисању музичке уметности и слободи говора (из емисије “Унакрсна ватра”, емитованој на CNN-у 1986. године). Закључак до којег су дошли водитељи на крају емисије јасно показује у каквом свету живимо данас, 15 година након смрти Френка Запе.

On September 19, 1985, Zappa testified before the US Senate Commerce, Technology, and Transportation committee, attacking the Parents Music Resource Center or PMRC, a music censorship organization, founded by then-Senator Al Gore’s wife Tipper Gore. The PMRC consisted of many wives of politicians, including the wives of five members of the committee. In his prepared statement, Zappa said:

“The PMRC proposal is an ill-conceived piece of nonsense which fails to deliver any real benefits to children, infringes the civil liberties of people who are not children, and promises to keep the courts busy for years dealing with the interpretational and enforcemental problems inherent in the proposal’s design. It is my understanding that, in law, First Amendment issues are decided with a preference for the least restrictive alternative. In this context, the PMRC’s demands are the equivalent of treating dandruff by decapitation. (…) The establishment of a rating system, voluntary or otherwise, opens the door to an endless parade of moral quality control programs based on things certain Christians do not like. What if the next bunch of Washington wives demands a large yellow “J” on all material written or performed by Jews, in order to save helpless children from exposure to concealed Zionist doctrine?”^[*]

Watch here the debate between Frank Zappa and censors on censoring music and freedom of speech (from Crossfire show, CNN, 1986). Conclusion made by show hosts at the end clearly shows what kind of world are we living today, 15 years after death of Frank Zappa.

* Record Labeling. Hearing before the committee on commerce, science and transportation... U.S. Government printing office (1985-09-19).

Ричард Сера (Richard Serra)

Крајем прошле године, радећи на пројекту Поинт Тауер (”.” Tower), највише зграде у Даблину , имао сам прилике да упознам дело познатог америчког вајара Ричарда Сера. Наиме, једна од његових скулптура биће постављена на простору трга испред небодера.
Ако је икаква генерализација о његовом стваралаштву могућа, можда би се у најкраћем могло рећи: монументална лимена платна са упадљивом наранџастом текстуром окидираног метала, постављена тако да омеђују простор, и заустављају, блокирају поглед или пролаз, преграђују и надограђују простор, и на тај начин допуњују и редефинишу просторне односе окружења у које су постављене, додајући потпуно ново, уметнуто значење. Данас, 3. јуна 2007. године, његова изложбе биће отворена у Музеју модерне уметнусти у Њујорку (МоМА).

Светску славу Ричард Сера је стекао, парадоксално, када је једна од његових скулптура уклоњена, односно, срушена и уништена. Скулптура “Нагнути лук” наручена је од стране једне од агенција Америчке владе да буде постављена у јавном простору, на тргу испред једне од зграда владине администрације у Њујорку.
Више од 50 метара дугачак, нагнути метални зид, висок око 3,5 метра постављен је тако да препречује уобичајене путање којим се људи крећу тргом, приморавајући их да заобилазе џиновску препреку. Запослени у државној администрацији, пословни људи и остали нису више били у могућности да се најкраћим путем крећу ка свом одредишту. Нешто више од 3 године након што је Нагнути лук постављен, после тужбе и “саслушања” скулптура је уклоњена 1985. године. Од свих саслушаних, 58 се изјаснило против, а 122 за уклањање и премештање у други простор. Сам Сера је на саслушању изјавио да је скулптура осмишљена с обзиром на простор и да би њено пресељење у други простор практично значило њено уништење. Након уклањања скулптуре, Сера је изјавио: “Не мислим да је функција уметности да удовољава. Уметност није демократична. Она није за људе”. (I don’t think it is the function of Art to be pleasing. Art is not democratic. It is not for the people.)
Трошкови уништавања износлили су 30% од цене подизања скулптуре.

Tilted Arc, Richard Serra, 1981, sculpture, steel, New York City (destroyed).
Photo © 1985 David Aschkenas.

Даље:

Изложба у Музеју модерне уметности у Њујорку
Фотографије скулптура Ричарда Сера.
Видео снимци Сераових скулптура.
Интервију са Ричардом Сераом из 1989.године.

Мајкл Варен (Мichael Warren)

Недавно сам имао прилике да упознам вајара Мајкла Варена. На изложби, отвореној у Краљевској Академији Хибернијан, у Даблину (Royal Hibernian Academy, Dublin), јануара 2007., господин Мајкл Варен је своју најновију поставку коментарисао са архитектама. Симпатичан, седи човечуљак, прича неусиљено, са пуно гестикулација, као што то вајари обично чине, о томе чему тежи и о чему мисли док размишља о томе шта с простором… Како рече, пошто је пуно радио са архитектама, разуме простор на шири начин. Овога пута, у иначе највећем галеријском простору у Ирској, изложио је један гигантски предмет висине око 40цм, обојен у бело. Предмет се ширином и дубином простире дуж читаве галерије и поклапа се са, такође гигантским, пропорцијама плафона. Када је поменуо да је имао у виду простор између платформе и плафона сетих се Питера Брука и његовог Празног простора.

(Horisontal Plain with Void, Michael Warren, 1978, steel, 4×44x12cm)

И, заиста, неке невидљиве силе, указаше се. Шта је друго делање у простору него ограничавање или разграничавање? Тако се и овде, као што Брук предлаже позоришни чин као тренутак у којем се невидљиво претвара, односно чини видљивим, те невидљиве силе разапеше у висину, као неке фине, сребрне и затегнуте струне. Невидљиво је постало видљиво.