Франкфуртска школа (или како је, овде, на западу, понекад називају: “Нео-Марксистичка”), за мене је само наставак немачке класичне филозофије. Читајући Хоркхајмера стиче се утисак да би 60-тих година овог века, да је жив, и Шопенхауер мислио слично. Тада је њихово изучавање савременог света било значајно пре свега у социолошком и културолошком смислу, али и као критика позитивизма. Данас, поготово са Хоркхајмеровом критиком фашизма и предвиђања нове врсте фашизма, њихови ставови су веома актуелни и важни у политичком смислу.

Frankfurt school (or the way it’s sometimes reffered to here, in the west: “Neo-Marxist”), for me is only continuation of German classical Philosophy. When reading Horkheimer, one can easily get an impression that only if Schopenhauer was alive during the ‘60, he would have thought in a similar way. Back then their research of contemporary world was important in sociological and culturological sense, but also as critics of positivism. Today, particularly at Horkheimer’s critics of fascism and prediction of possibility for a new kind of fascism, their standpoints seem to be very actual and politically important.